MATERIJALI ZA SASTANKE

PROJEKAT „RAZVOJ TREĆEG SEKTORA – KORAK U BUDUĆNOST“

Realizatori: Društvo za razvoj kreativnosti, Aleksinac; Društvo za zaštitu i unapredjenje
mentalnog zdravlja dece i omladine, Niš; Urban in, Novi Pazar i Panonija, Novi Sad

O PROJEKTU

Projekat ima za cilj poboljšanje pravnog i finansijskog okruženja za delovanje trećeg sektora u Srbiji pokretanjem inicijativa kod poslanika za donošenje odgovarajućih propisa od strane republičkih organa, ali i pružanje podrške radu NVO od strane lokalne vlasti, biznisa i gradjana.
Projekati se realizuju u 16 gradova Srbije: Niš, Pirot, Leskovac, Prokuplje, Aleksinac, Zaječar, Kruševac, Kragujevac, Novi Pazar, Kraljevo, Užice, Priboj, Novi Sad, Zrenjanin, Sombor i Subotica.

PRAVNI OKVIR DELOVANJA NEVLADINOG SEKTORA

Pravni okvir za delovanje nevladinog sektora, tj. udruženja gradjana se nije bitno promenio i posle formalno-institucionalnih promena zadnjih godina, što je posledica nedovoljnog uočavanja značaja civilnog sektora za modernizaciju i demokratizaciju naše zemlje. Oblast osnivanja i rada nevladinog sektora još uvek je uredjena Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima gradjana Republike Srbije, donetim još davne 1982. godine, ali i Zakonom o udruživanju gradjana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju na teritoriji SFRJ, iz 1990. godine. Oba zakona su odavno prevazidjena i ne prate savremene društvene potrebe.
U Srbiji trenutno deluje više hiljada udruženja gradjana u različitim oblastima, počev od strukovnih udruženja, ekoloških, humanitarnih, obrazovnih pa do udruženja čiji je cilj zaštita ljudskih prava i sloboda, a koja se u najširoj javnosti u poslednje vreme najčešće označavaju kao jedine nevladine organizacije, što unosi konfuziju u razumevanje delovanja  udruženja gradjana.
I pored očiglednih razloga za donošenje zakona kojim će se obezbediti ostvarivanje jedne od bitnih sloboda i prava gradjana u skladu sa najvišim evropskim standardima, već nekoliko godina se rade nacrti zakona i povlače iz procedure. Poslednji nacrt je usvojen kao predlog od strane Vlade, ali do Skupštine nije stigao. Kao i svi prethodni, ni ovaj poslednji nacrt nije najpovoljnije rešenje za nevlad sektora i sada je, možda, poslednja prilika da se interveniše amandmanima, predlozima, zaključcima sa javnih diskusija i sastanaka kakvi se upravo održavaju u okviru ovog projekta.

FINANSIJSKI OKVIR DELOVANJA NEVLADINOG SEKTORA 
                                                                                                                 
Po važećim finansijskim propisima nevladine organizacije tj. udruženja gradjana  koja su po svojoj osnovnoj delatnosti neprofitne organizacije, tretiraju se kao profitni pravni subjekti, tj. kao preduzeća, trgovinske radnje ili druge profitne organizaicje. Iako obavljaju delatnost korisnog rada za gradjane i lokalnu zajednicu i ne stiču profit od te delatnosti, NVO podležu oporezivanju svih vrsta i nemaju nikakve poreske olakšice. Pored obaveznog PDV-a koje plaćaju za svaku robu ili uslugu, NVO plaćaju i sve vrste doprinosa na primanja. Ne postoje poreske olakšice za nabavku opreme i materijala za rad; ne postoje carinska oslobadjanja, osim malobrojnih izuzetaka koji uz velike napore ostvare svoje pravo; ne postoje olakšice za zapošljavanje, iako treći sektor može da bude značajno područje rešavanja pitanja orgromne nezaposlenosti u zemlji.     
Polazeći od modela susednih zemalja ili zemalja koje su prošle tranziciju i ušle u evropsku zajednicu, mogu se navesti različita rešenja finansijske održivosti trećeg sektora, kao što su: procenat izdvajanja iz poreza za fondove namenjene radu nevladinih organizacija, procenat sredstava dobijenih od privatizacije preduzeća, oslobadjanje dela poreza i doprinosa za zapošljavanje u trećem sektoru, podsticanje biznis sektora za finansijska davanja putem poreskih olakšica ili oslobadjanja od taksi i sličnih davanja (po trenutno važećem zakonu preduzeća-donatori ne plaćaju poreze samo na iznos do 9.000,00 dinara, što je nešto više od 100 Eura), poresko oslobadjanje od PDV-a za nabavke i usluge u skladu sa delatnostima NVO,  itd. Ovo su samo neki od načina stvaranja finansijskih uslova za rad trećeg sektora u Srbiji koji mogu na nadju mesta u predlozima novih fiskalnih propisa.

ODNOS NVO I LOKALNE VLASTI

Odnost lokalnih vlasti prema nevladinom sektoru je od opštine do opštine različita i  kreće se  u sledećim okvirima: od nepostojanja fondova do različitih modela raspodele opštinskih fondova, od posebnih službi za gradjanske inicijative do potpunog bojkota rada udruženja gradjana, od podrške projektima do ometanja u radu, itd. Iako postoji propisan razdeo opštinskih budžeta za sredstva namenjena nevladinom sektoru, on se uglavnom koristi po inerciji za dodelu sredstava udruženjima i društvenim organizacijama koje se godinama nalaze na opštinskim budžetima. Vrlo je mali broj lokalnih samouprava gde postoje jasno definisana i unapred usmerena sredstva za programe nevladinih organizacija koja se dodeljuju na osnovu javnih konkursa, transparentno i po utvrdjenoj proceduri. O postojanju i radu tela i službi za kontakte sa nevladinim sektorima se slično može zaključiti.
Oblici dobre saradnje NVO i lokalne vlasti, tj. dobri kanali komunikacije mogu biti različiti, ali svi treba da budu u interesu dobro obavljenog posla u korist gradjana. To su: organizovanje posebne službe za saradnju sa nevladinim sektorom, fondovi i javni konkursi za projekte sa jasnim procedurama, zajednički projekti NVO i lokalne samouprave, partnerstvo u rešavanju pitanja od interesa za pojedine grupe gradjana, prazne stolice u telima gde se donose odluke, komisije i forumi, periodični sastanci sa gradonačelnikom, učešće u izradi predloga opštinskog budžeta, itd.

ODNOS NVO I BIZNIS SEKTORA

Zbog neodgovarajuće poreske politike odnos NVO i biznis sektora je do sada bio nepovoljan, jer ovaj sektor nije motivisan za pružanje finansijske podrške radu nevladinih organizacija. Postoje samo pojedinačni slučajevi uspešne saradnje koji nisu tipični za ceo sektor i rezultat su pojedinačnih kontakata i ličnih veza. Filantropija krupnog kapitala još uvek nije prisutna u našoj stvarnosti, a ne postoje ni finansijski preduslovi za njen razvoj sve dotle dok se poreska zahvatanja odnose i na ova sredstva. Ubediti vlasnika preduzeća da nekoj NVO obezbedi donaciju na koju će platiti porez kao i na sav ostali prihod je izuzetno teško, ali i nekorektno, te se o ovom obliku saradnje u postojećim fiskalnim okvirima ne može ni govoriti.
Polazeći od iskustva drugih zemalja, jedino rešenje je donošenje odgovarajućih poreskih zakona kojima će se sredstva izdvojena za donaciju u neograničenom iznosu izuzeti iz poreskih obaveza, ili procentualno izvršiti  umanjenje poreza na dobit shodno visini uplaćene donacije. Na ovaj način bi biznis sektor bio motivisan za ulaganja u razvoj nevladinih organizacija i njihove projekte.

ODNOS NVO I MEDIJA

Sklonost ka senzacionalizmu vrlo često odredjuje okvire informisanja o nevladinom sektoru, što dodatno nanosi štetu i doprinosi lošem imidžu udruženja gradjana. Umesto prezentovanja doprinosa u radu različitih udruženja gradjana koja utiču na smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života gradjana, umesto primera dobre prakse iz rada trećeg sektora, na medijima se često mogu videti isti predstavnici nekoliko nevladinih organizacija čije nastupe ljudi vezuju za negativne pojave i kojima se stvara iskrivljena i nerealna slika o celom sektoru. Jer, rad jedne organizacije sa invalidima ili ekološke organizacije je nesumnjivo značajniji od politizacije uloge trećeg sektora.
Način na koji može da se gradjanima pruže adekvatne informacije o radu civilnog sektora je jedino i samo objektivno izveštavanje i praćenje aktivnosti različitih nevladinih organizacija bez potrebe za skandalima, senzacijama i političkim dodvoravanjima.

Ovo su samo neke od tema o kojima treba svi da razgovaramo i zajedno se zalažemo za poboljšanje postojećeg stanja.

DELOVANJE NVO

Nevladine organizaicje (NVO) ili udruženja gradjana se javljaju kao oblik dobrovoljnog udruživanja gradjana radi izražavanja svojih interesa i zadovoljenja potreba u različitim oblastima života. Zadnjih godina oko 2000 NVO u Srbiji aktivno i kontinuirano radi na rešavanju različitih problema zajednice u sledećim oblastima:
- obrazovanje i istraživanje (obuke, seminari, tribine i drugi oblici neformalnog obrazovanja),
- humanitarni i psiho-socijalni rad sa marginalizovanim grupama kao što su: izbegla i raseljena lica, Romi, lica sa hendikepom, deca bez roditeljskog staranja, žrtve nasilja, itd. (podela humanitarne pomoći, zbrinjavanje i psihosocijalno osnaživanje, edukacija, podsticanje njihovog aktivizma i ekonomskog osamostaljivanja, razvojni programi, itd),
- rad sa mladima (treninzi, kampovi, umrežavanje, preventivni i zdravstveni programi, itd),
- promocija i zaštita ljudskih prava, ženskih i manjinskih prava, prava dece (kampanje, treninzi, zastupanje, javna politika i zakonodavstvo),
- zaštita životne sredine (širenje informacija i promena svesti gradjana, rešavanje ekoloških problema, kampanje, itd.)
- izgradnja lokalnih zajednica (uticaj na modernizaciju i poboljšanje funkcionisanja lokalne samouprave i unapredjenje rada administracije)
- kultura i umetnost (podsticanje stvaralaštva, negovanje tradicije i običaja, prezentovanje dostignuća, itd.).
U poslednje vreme NVO se sve više bave smanjenjem siromaštva kroz razne razvojne, socijalne i obrazovne programe za mlade, nezaposlene, pripadnike marginalizovanih grupa, itd.

PROBLEMI

Pored svih uspeha i značaja koje su NVO imale, ovaj sektor u Srbiji danas ima brojne probleme:
- neregulisan pravni status: Zakon o udruženjima gradjana je iz 1982. god. i ne odgovara savremenim uslovima funkcionisanja NVO;
- nestimulativna poreska politika: iako neprofitne organizacije, NVO nemaju poreske olakšice i tretiraju se kao preduzeća, a za privredne subjekte koji bi da finansiraju NVO ne postoje poreska oslobadjanja kao što je to slučaj u drugim zemljama;
- finansijska nesigurnost i mala dostupnost budžetskim sredstvima: NVO nemaju stalne izvore finansiranja, a  pristup budžetu ne postoji ili je neadekvatan njihovom značaju i radu u zajednici.
- loš “imidž” NVO koji se proteže iz prethodnog režima: negativni stavovi u javnosti tipa “strani plaćenici”, “izdajnici za šaku dolara” itd.
- neadekvatno medijsko praćenje: uopštavanje i negativna promocija rada nekih NVO, nezainteresovanost za rad ovog sektora;
- povlačenje medjunarodnih donatora: nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju projekata i redovan rad NVO;
- nezainteresovanost lokalne samouprave: nepostojanje fondova u lokalnim budžetima ili nedostatak jasne i transparentne procedure;
- slaba komunikacija sa državnim i lokalnim organima: ne postoji telo na republičkom nivou zaduženo za razvoj neprofitnog sektora i slabo funkcionišu kanali komunikacije na lokalnom nivou.
         Sve to otežava položaj NVO i dovodi u pitanje održivost ovog sektora. 
        
MOGUĆA REŠENJA

Imajući u vidu značaj i ulogu NVO u razvoju Srbije i njenom približavanju evropskim standardima, na putu ka Evropskoj Uniji, potrebno je omogućiti razvoj nevladinog sektora na sledeće načine:
-  što hitnije donošenje zakona o NVO (udruženjima) i odgovarajućih propisa o poreskim olakšicama za same organizacije i privredni sektor;
-  preraspodela budžetskih sredstava na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, uz transparentne procedure, pomoći će učešću i održivosti trećeg sektora;
-  adekvatno i češće medijsko predstavljanje rezultata rada mnogobrojnih NVO iz različitih oblasti delovanja popraviće se slika u javnosti i povećati obaveštenost i zainteresovanost gradjana za uključivanje u nevladin sektor;
-   formiranje i razvijanje organa i tela na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou koji bi bili zaduženi za stalne kontakte i unapredjenje rada nevladinog sektora;
-   bolja komunikacija sa lokalnom samoupravom izgradnjom različitih oblika podrške radu NVO omogućiće brži razvoj lokalne zajednice i unapredjenje kapaciteta svih učesnika u ovom procesu;
-    na drugi način .........     (Vaši predlozi i rešenja, zaključci, komentari, inicijative.......)

Na konferenciji održanoj od 08.-10. juna 2007. godine u Sokobanji usvojeni su
sledeći zaključci i preporuke:

- preporukama republičkoj Skupštini i njenim telima uticati na što hitnije donošenje Zakona o NVO koji je u proceduri;
- amandmanima uticati na konačan tekst Zakona o NVO i na izmenu drugih zakona i pravnih akata vezanih za rad i dalji razvoj trećeg sektora (set poreskih zakona i sl.);
- održati panel raspravu sa poslanicima sa konačnom formom Predloga zakona u cilju da se on što hitnije stavi na dnevni red Skupštine;
- bočno lobirati poslaničke grupe preko poslanika uključenih u aktivnosti ovog projekta;
- odrediti predstavnike nevladinih organizacija i formirati tzv. monitorno telo koje bi akreditovalo NVO u organizacije od javnig interesa i time napraviti suštinsku razliku od autentičnih NVO i ostalih oblika udruživanja gradjana (sportska udruženja, udruženja penzionera, boraca, udruženja koja zadovoljavaju interese samo svojih članova  i sl.);
- profilisanje NVO u organizacije od javnog interesa radi daljeg lakšeg finansiranja na svim nivoima i dodeljivanje sredstava iz budžeta namenjenih aktivnostima od javnog interesa;
- jasno definisati inicijativu za promenu finansijskih zakona i uključiti što veći broj NVO kao potpisnice inicijative;
- zaključke, rezultate i izveštaje o realizovanim aktivnostima celokupnog projekta poslati svima koji prate donošenje zakona i bave se pitanjima stanja i održivosti trećeg sektora u Srbiji.